Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („ Sl.glasnik RS“ br. 101/05, 91/15 i 113/17) stupio je na snagu 29.11.2005.godine. Osnovni cilj Zakona je uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i to pre svega, utvrđivanjem procene rizika pre početka rada i upravljanjem rizicima.
Na većinu povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti vezane za rad može se preventivno delovati, a prvi korak ka preventivnim merama jeste procena rizika.
Međutim pored prevencije, izrada Akta o proceni rizika je i najbitniji dokument jedne firme u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
U skladu sa članom 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.
Procena rizika je u suštini preispitivanje svih aspekata rada, a sprovodi se kako bi se ustanovili elementi koji mogu prouzrokavati povredu ili štetu, kako bi se opasnosti otklonile i kako bi se uvele preventivne ili mere bezbednosti koje će kontrolisati rizik i stvoriti uslove da se rizikom upravlja.
Dokumenti (Opšti akti) celokupnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu jedne firme čine:
-
Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu je opšti akt jedne firme kojim se definišu prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Treba napomenuti da ukoliko poslodavac ima manje od 10 zaposlenih ova prava, obaveze i odgovornosti sa zaposlenima mogu se regulisati odgovarajućim Aneksom Ugovora o radu ili direktno sve tačke ovog Aneksa implementirati u buduće Ugovore o radu.
-
Program osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad je dokument prema kojem se vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad kod poslodavca.
-
Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: Pravilnik propisuje način vođenja evidencije u oblasti BZR koje je dužan da vodi i čuva poslodavac. Pravilnik o evidencijama definisao je i objasnio način popunjavanja 14 obrazaca iz ove oblasti i na taj način vođenjem ove evidencije poslodavac ostavlja pisani trag u sprovođenju odgovarajućih mera, a koje su u skladu sa Zakonom i dr. podzakonskim aktima (pravilnicima, uredbama i dr.).
-
Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova (radnih mesta) je interni dokument jedne firme iz oblasti radnih odnosa koji definiše i opisuje radni proces za svako radno mesto, odnosno posao. Ovaj dokument mora biti u potpunosti usklađen sa Aktom o proceni rizika i mora biti polazna osnova pri proceni rizika pa se može reći da je dobra sistematizacija i organizacija poslova preduslov stručne i profesionalne procene rizika.
Veoma bitna aktivnost u organizaciji bezbednosti i zdravlja na radu jeste osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, koje je i zakonska obaveza poslodavaca u skladu sa članom 15., 27., 28. i 29. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Osposobljavanje zaposlenih treba da prati odgovarajući Program osposobljavanja koji donosi odgovorno lice, odnosno pravno lice sa licencom. Osposobljavanje se vrši teorijski, putem odgovarajućih stručnih predavanja i seminara i provere znanja testiranjem, kao i praktično na samom radnom mestu u prisustvu neposrednog rukovodioca.
Bitan aspekt bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja i poštovanje preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu propisuju se minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Deo uređenog sistema bezbednosti i zdravlja na radu jeste organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa članom 37. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, tj. određivanje stručnog lica za bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac imenuju stručno lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u slučaju da imaju više od 10 zaposlenih radnika:
-
imenovanjem 1 ili više zaposlenih iz svojih redova koji imaju položeni stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalne pitanja
ili
-
angažovanjem pravnog lica sa Licencom radi obavljanja ovih poslova.
Poslodavci koji zapošljavaju do 20 zaposlenih, u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, uslužnog zanatstva, ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informisanja, zdravstvene i socijalne zaštite i stambeno komunalne delatnosti, mogu sami da obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu bez položenog stručnog ispita.
Sve prethodno navedeno predstavlja suštinu bezbednosti i zdravlja na radu jedne firme.
U saradnji sa nama lako ćete rešiti sve zakonske zahteve, kako biste izbegli probleme sa velikim novčanim kaznama i neprijatne situacije sa inspekcijom rada.
